TIG заваривање — Поступци заваривања

TIG znači -inert gas — i to je postupak po kome se svi ostali mere. Kod gori između netopive i radnog komada. Inertni gas — najčešće — štiti i elektrodu od atmosfere.

Ono što je presudno: elektroda se ne topi zajedno. Ti upravljaš i unosom toplote potpuno nezavisno od dodatnog materijala, koji kao rukom vodiš u kupatilo. To ti daje kontrolu koju nijedan drugi postupak ne nudi — zato je TIG kraljevska disciplina za korenske slojeve, tanke limove i kvalitetne šavove.

Polaritet i priključci: šta gde ide?

Kod TIG-a važi fiksno pravilo: masa ide na plus pol, gorionik na minus pol (istosmerna struja, elektroda minus = DC−). Mnogi moderni inverteri imaju simetrične utičnice — obe izgledaju isto, jer su prvobitno namenjene za E-Hand . Ako je TIG simbol na uređaju izlizan, pomoći će ti pogled na priključak za gas: on se uvek nalazi neposredno pored minus pola.

Osim toga: stezaljku mase stavi što bliže spoju! Svaka struja zavarivanja stvara elektromagnetno polje. Ako masu okačiš metrima daleko, teraš struju na ogroman obilazak — posledica je magnetno duvanje luka (arc blow): igra, kida se, prska u stranu.

Prečnik elektrode i jačina struje

Pravilo palca: prečnik volframove elektrode (u mm) puta 100 daje približnu maksimalnu jačinu struje. Elektroda od 1,6 mm podnosi do oko 160 A, elektroda od 2,4 mm oko 240 A. Ako izabereš pretanku, elektroda se kuglasto rastopi i ostavlja volframove uključke u šavu. Pri većim strujama mali standardni gorionik više nije dovoljan — tada ti treba veći gorionik ili vodeno hlađeno crevo-paket, inače će ti gorionik izgoreti u ruci.

Volframova elektroda: boja odaje doping

Elektroda je dopirana oksidima koji poboljšavaju paljenje i povećavaju nosivost struje. Boja na kraju elektrode označava vrstu (prema ISO 6848):

• Crvena (2 % torijum) i narandžasta (4 % torijum): Odlična trajnost, veoma stabilan , visoka nosivost struje — nekad standard za DC. Ali: torijum je radioaktivan i otrovan. Prašina od brušenja ne sme da se udiše. Zbog zračenja i odlaganja povlače se.

• Siva (2 % cerijum): Moderni allrounder — nije radioaktivan, dobro paljenje i pri niskim strujama, za AC i DC. Klasična zamena za torijum.

• Plava (2 % lantan) i zlatna (1,5 % lantan): Nije radioaktivna, veoma dobro paljenje i visoka nosivost — takođe uobičajena zamena za torijum.

• Bela (cirkonijum): Za AC na aluminijumu — veoma stabilan, kuglast vrh elektrode.

• Zelena (čisti ): Klasik za AC na aluminijumu, ali manja nosivost struje.

Zapamti: u većini radionica siva (cerijum) i plava (lantan) odavno su zamenile crvene i narandžaste torijum elektrode — iste performanse, ali bez radioaktivnosti. Ko još brusi torijum, obavezno mu treba odsisavanje ili zaštita za disanje.

Prebačaj elektrode: tvoj štit za zaštitu gasa

Koliko elektroda viri iz mlaznice za gas odlučuje o zaštiti gasa. Pravilo palca: prebačaj odgovara približno unutrašnjem prečniku mlaznice za gas — kod standardnih primena 5–8 mm. Ako previše viri, elektroda ulazi u strujanje vazduha, zaštitni gasni zvonce se kida i elektroda odmah uvlači kiseonik — posledica su porozni, oksidisani, neupotrebljivi šavovi.

Zamka podloge

Bakar i aluminijum odlično provode struju — ali isto tako i toplotu. Podloga od tih materijala trenutno odvlači toplotu zavarivanja i iz dela: problemi sa uvarivanjem, deformacija i pojava prslina. Bolja je nikl-ploča ili pletena nikl prostirka — provodi struju, ali je loš provodnik toplote, pa procesna toplota ostaje u delu.

Vrsta struje odlučuje o materijalu

• Istosmerna struja, elektroda minus (DC−): Za čelik i nerđajući čelik. Najveći deo toplote ide u radni komad, uvarivanje je duboko i usko.

• Naizmenična struja (AC): Za aluminijum i magnezijum. Pozitivna poluperioda razbija žilav („katodno čišćenje"), negativna daje uvarivanje.

Primene su svuda gde mora da bude čisto i nepropusno: nerđajuće cevi, aluminijumske konstrukcije, titanijum u avionskoj industriji, tanki limovi i svuda kvalitetnih spojeva.

Moderne mašine: frekvencija, karakteristike i impuls

Vrsta struje je samo pola istine. Moderni inverteri daju ti u ruke ceo niz podešavanja koja od istog prave potpuno drugačiji alat. Ko ih poznaje, iz svoje mašine izvlači duplo — ko ih ignoriše, vozi formula-1 kola u drugoj brzini.

AC frekvencija: fokusiraj

Kod struja u svakoj sekundi više puta skače između plusa i minusa. Klasičnih 50 Hz su standard. Moderne mašine dopuštaju da podigneš frekvenciju — na 100, 200, često nekoliko stotina herca. Šta se dešava? postaje uži i krući, fokusira se. Uvarivanje postaje dublje i uže, ostaje čisto na putu i u uskim spojevima, umesto da igra. Kod aluminijuma to znači: manje široko kupatilo, manje toplote pored šava, manje boja od zagrevanja — uz puno katodno čišćenje .

Karakteristika: pravougaona, sinusna ili trougaona?

Kod nekih uređaja dodatno određuješ kako struja teče u svakoj poluperiodi — oblik krive.

• Pravougaona (+/−): Struja odmah skače na svoj maksimum, ostaje tamo i tek pri prebacivanju na suprotnu stranu ponovo pada na maksimum. Agresivno, tvrdo uvarivanje, maksimalna snaga za razbijanje . Za deblji aluminijum.

• Sinusna (klasična): Struja polako raste i polako pada — u plus i u minus poluperiodi. Blag, miran , idealan za tanak materijal i osetljive delove.

• Trougaona (+/−): Brz uspon, brz pad — u obe poluperiode. Srednji put između pravougaone i sinusne.

Bolje mašine dopuštaju čak i kombinovanje ovih karakteristika — tako zavarivanje naizmeničnom strujom podešavaš tačno za datu primenu.

Istosmerna struja: linearno ili impulsno?

Kod imaš dva osnovna režima. Linearni gori sa konstantnom strujom. pak osciluje između dve vrednosti: visoke impulsne struje koja topi materijal i niske osnovne struje koja hladi kupatilo, ali održava u životu.

Frekvencija — koliko puta u sekundi se pulsira — kod mnogih uređaja podesiva je od 1 Hz do preko 2.500 Hz. Kod 1–2 Hz mašina radi kao šivaća mašina: kap, pauza, kap. Bukvalno vidiš kako šav nastaje ljuskicu po ljuskicu. Okreneš li na 2.500–3.000 Hz visoko, ostaje samo ultra-šiljati pištaj i kontinuirano stabilan — čisti, glatki šavovi uz mali unos toplote.

TTP: pojedinačni hitac

Neke mašine nude dodatno TTP (pojedinačni hitac). Podesiš koliko dugo treba da gori — zatim se sam isključuje. Kratak, precizan hitac, jedva malo toplote u delu. Idealno za heftanje, tanke limove i svuda gde uopšte ne daš šansu da naraste. Kod nekih uređaja pojedinačni hitac može da se kombinuje sa paljenjem povlačenjem — povučeš elektrodu tačno tamo gde tačka treba da dođe. Maksimalna precizija.

Uspon i pad: zavarivanje bez nožne pedale

Nema svako nožnu pedalu na startu. Sa ručnim tasterom na gorioniku možeš da podesiš vreme uspona i pada. Pritisneš taster, struja polako ili brzo raste do podešenog maksimuma — startuje blago, tanki vrh elektrode se štedi. Pustiš li, struja kontrolisano pada do stvarnog isključenja. se ne gasi naglo, već popunjava završni krater — nema početka prsline na kraju šava.