Титан и легуре титана
Чисти титан и Ti6Al4V: врхунски учинак само под савршеним
AI generated Титан спаја малу тежину са огромном чврстоћом и отпорношћу на корозију – материјал за ваздухопловство, медицинску технику и хемијска постројења. Код титан је немилосрдан: изнад 400 °C реагује са кисеоником и азотом и постаје крут. Чистоћа и непрекидна заштита су све.
је материјал када је потребна чврстоћа уз минималну тежину – авионска индустрија, турбине, имплантати, хемијски резервоари. Чврст је као неки челик, али упола лакши, и практично не рђа. Цена: титан је скуп, и код је апсолутно бескомпромисан.
Разликује се (Граде 1 до 4, sве тврђи и све лошије обликовљив) од легура. Звезда међу њима је Ti6Al4V (Граде 5), са алуминијумом и , која носи већину ваздухопловних примена. Поред тога постоје алфа, бета и алфа-бета легуре, свака са својим понашањем.
Најважнија особина код : титан је на високој температури екстремно реактиван. Од око 400 °C почиње да упија кисеоник, азот и водоник из ваздуха. Резултат је крхак, испуцао шав – а то одмах видиш по . Златножута је још у реду, плава је сумњива, сиво-бела значи: шав је шкарт. Зато важи гвоздено правило: место заваривања мора бити под не само са предње стране него и у корену, све док се не охлади испод 400 °C. Ако титан заварујеш „на отвореном“ као челик, изгубио си.
У пракси то значи: са једносмерном струјом, електрода на минус, велики сет гасних дизни или још боље звоно за пратећи гас, уз то са задње стране. Радно место мора бити чисто – сопствени сет четки од нерђајућег челика само за титан, рукавице, без масноће, без прашине, без прскања из суседне кабине. Титан не прашта ништа.
Ту је и : титан се мало шири, али велика чврстоћа при малом пресеку значи танке лимове, а танки лимови се радо криве. Супротстави се помоћним шавовима и стезаљкама.