Сагоревање
Сагоревање је губитак легирајућих елемената из купке за заваривање услед испаравања или оксидације у електричном луку. Због тога шав постаје сиромашнији легирајућим елементима и губи на чврстоћи, жилавости или отпорности на корозију. Заваривач мора да надокнади тај губитак одговарајућим додатним материјалом или заштитним мерама.
Физичко-хемијски механизам дејства
У електричном луку владају температуре преко 3000 sтепени Целзијуса. Легирајући елементи са ниском тачком кључања испаравају. То су на пример манган (тачка кључања 2061 sтепени Целзијуса) и цинк (907 sтепени Целзијуса). Други елементи као што су титан или алуминијум реагују са кисеоником из ваздуха или из оксида. Они граде оксиде који испливају као шљака или изађу као дим. Због тога опада удео тих елемената у течном металу.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Губитак легирајућих елемената мења својства шава. Мање мангана и силицијума значи лошију дезоксидацију и мању чврстоћу. Мање хрома значи мању отпорност на корозију. Челик може да постане мекши или да изгуби жилавост. Поре, прслине и недовољне механичке вредности могу да буду последица. Посебно критично је сагоревање код високолегираних челика.
Радионичка пракса и упутства за рад
Изабери додатни материјал са већим садржајем легирајућих елемената од основног материјала. Тако надокнађујеш сагоревање. Пример: при MAG заваривању сагоревање мангана може да износи 10 до 20 процената. Зато користи шипку за заваривање са одговарајуће већим садржајем мангана. Пази на правилан састав заштитног гаса. Превише активног гаса као што је CO2 појачава оксидацију. Ради са кратким луком или импулсном техником. То смањује прегревање купке за топљење. Електроде са базним омотачем боље штите заварени метал од оксидације.