Удео кисеоника у активном гасу
Удео кисеоника у активном гасу одређује влажење и течење купке. 1–8 % O₂ побољшава површину шава и стабилизује лук. Превише кисеоника оксидише легирајуће елементе, ствара укључке оксида и чини шав крутим.
Физичко-хемијски механизам дејства
Кисеоник је површински активан: снижава површински напон течног челика. Због тога растоп боље кваси и равномерније се разлива. Лук гори мирније, прелаз капи је ситнозмији. Истовремено кисеоник реагује са гвожђем, манганом и силицијумом у оксиде. Ti оксиди испливају као шљака или остају као укључци у структури. Вишак кисеоника може да реагује са угљеником у CO-гас и изазове поре.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Премало кисеоника (испод 1 %) доводи до лошег квашења, великог прскања и немирног лука. Превише кисеоника (изнад 8 %) оксидише легирајуће елементе као што су манган и силицијум. Шав губи жилавост, постаје крут и склон порама и врућим прслинама. Шав показује јаке боје попуштања и механичке вредности опадају.
Радионичка пракса и упутства
За нелегиране и нисколегиране челике уобичајен је удео кисеоника од 2–5 % у мешавини аргон-CO₂. Код дебљих лимова или спреј-лука удео може да порасте до 8 %. Користи додатне материјале са довољно дезоксидационих средстава (Mn, Si). Контролиши састав гаса мерачем протока и никада не мешај сам. Не прелази 8 % O₂ јер иначе ударна жилавост нагло опада. За високолегиране челике као што је ЦрНи удео O₂ износи највише 2 % или се користи чист аргон са CO₂.