Крхкост услед попуштања
Крхкост услед попуштања је губитак жилавости легираних челика на одређеним температурама попуштања, изазван сегрегацијом пратећих елемената на границама зрна.
Физичко-хемијски механизам дејства
Крхкост услед попуштања настаје сегрегацијом (различитошћу расподеле додатних материјала) пратећих елемената као што су силицијум или угљеник на границама зрна челика током процеса топљења и хлађења. Ове различитости доводе до локалних напона који на одређеним температурама попуштања доводе до крхкости и губитка жилавости.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Крхкост услед попуштања може довести до врућих прслина и деформације шава. Ове прслине се не могу увек оптички уочити, што може довести до озбиљних безбедносних проблема у употреби. Поред тога, крхкост може смањити век трајања компоненте.
Радионичка пракса и упутства за поступање
Да би се избегла крхкост услед попуштања, важно је тачно контролисати процес топљења и хлађења. То укључује придржавање исправних температура попуштања и коришћење стабилних легираних челика са малом склоношћу ка сегрегацији. У специјалним применама може бити прописана и посебна крива хлађења да би се смањила крхкост.