Анодна оксидација
Анодна оксидација је процес којим се појачава природни оксидни слој на обојеним металима као што је алуминијум циљаним вођењем струје. Тиме се повећава отпорност на хабање и корозију.
Физичко-хемијски механизам дејства
Код анодне оксидације ствара се електрично поље које поставља позитиван напон (анода) на метал. То доводи до хемијске реакције у којој кисеоник из околине дифундује на површину метала и реагује са слободним електронима. Резултат је густ или порозан оксидни слој на површини метала.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Анодна оксидација повећава отпорност на хабање и корозију обојених метала јер ствара додатни заштитни слој. Међутим, тај слој може бити оштећен при превисоким напонима или недовољној густини струје, што смањује ефикасност. Додатно, треба пазити да оксидни слој не постане превише непропустан јер то може спречити пролаз електрона и проба.
Радионичка пракса и упутства
За спровођење анодне оксидације треба користити одговарајући електролит, нпр. раствор сулфата или флуорида. Напон треба да буде између 1 и 3 волти, а густина струје треба да буде изабрана тако да се створи густ оксидни слој, а да се метал не оштети. Типично време за стварање оксидног слоја је 5 до 10 mинута. После анодне оксидације метал треба добро осушити и очистити пре заваривања.