Аустенитотворни елемент
Аустенитотворни елементи су легирајући елементи који стабилизују аустенитну решетку. Они померају трансформацију ка нижим температурама, тако да при хлађењу настаје мање тврдог мартензита. Због тога шав остаје жилав и отпорнији на прслине.
Физичко-хемијски механизам дејства
Никл, манган, угљеник и азот растварају се у аустениту и шире његову област постојања у дијаграму гвожђе-угљеник. Они снижавају критичну температуру хлађења на којој се аустенит претвара у ферит или мартензит. Тако се кубна површински центрирана решетка (кфц) задржава и на собној температури. Ова фаза је мекша, жилавија и немагнетична.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Творци аустенита смањују тврдоћу и опасност од прслина у зони утицаја топлоте. Превелики удео (посебно код аустенитних Cr-Ni челика) може довести до врућих прслина. Разлог: чиста аустенитна структура очвршћава крупнозрно и има малу растворљивост за нечистоће као што су сумпор и фосфор. Ови елементи граде филмове ниске температуре топљења на границама зрна, који пуцају под напоном скупљања.
Радионичка пракса и упутства за рад
При заваривању аустенитних челика увек тежи малом уделу ферита (3–10 %). То спречава вруће прслине. Провери састав помоћу Сцхаеффлеровог дијаграма: нанеси еквивалент никла (Ni + 0,5 Mn + 30 C) према еквиваленту хрома (Cr + Mo + 1,5 Si + 0,5 Nб). За нелегиране челике: еквивалент угљеника CEV држи испод 0,45 %, иначе долази до стварања мартензита због пребрзог хлађења. Предгревање и споро хлађење смањују ризик.