Прашак за аутогено заваривање
Аутогени прах за заваривање је финозрнати додатак који се користи при гасном заваривању или напрскавању да очврсне површински слој и учини га отпорнијим на хабање. Додаје се директно у пламен.
Физичко-хемијски механизам дејства
Аутогени прах за заваривање садржи метале као што су титан, цинк или никл, који при сагоревању реагују са кисеоником и стварају снажан удар гаса. Тај удар обезбеђује високу температуру и утискује метал у радно место, што доводи до збијеног, тврдог површинског слоја.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Употреба аутогеног праха за заваривање повећава тврдоћу и отпорност на хабање површине, што је посебно корисно код јако оптерећених примена. Међутим, претерана употреба може да запрља метал или да га превише очврсне, што може довести до прслина или деформација. Недовољна употреба, с друге стране, нема значајан ефекат.
Радионичка пракса и упутства за рад
Аутогени прах за заваривање користи се по правилу у количини од 1 до 2 % укупног метала. Прах се уноси директно у пламен док се шипка за напрскавање помера. Пази да метал буде добро прекривен и да не настану нечистоће. Превисока температура може да сагори прах или да га превише очврсне, зато је контролисан пламен важан.