Контрола пратећих елемената
Контрола пратећих елемената надгледа и минимизира нежељене елементе у траговима као што су калај, антимон, арсен и олово у отпаду и сировини. То спречава попуштање и врућу кртост у готовом делу.
Физичко-хемијски механизам дејства
Пратећи елементи као што су калај, антимон, арсен и олово могу изазвати нежељене реакције у талини. Могу променити чврстоћу или нарушити структуру, што доводи до кртости и врућих пукотина.
Металуршки значај и ризици код заваривања
Висока концентрација пратећих елемената може довести до попуштања, при чему метал више не задржава жељену структуру. То повећава опасност од врућих пукотина и смањује жилавост дела. Осим тога, ови елементи могу изазвати хемијске реакције са другим додацима или отпадом, што квари резултат заваривања.
Радионичка пракса и упутства за поступање
Да би се обезбедила контрола пратећих елемената, отпад и сировина треба редовно анализирати. Концентрације калаја, антимона, арсена и олова треба да буду испод дозвољених граница (нпр. калај < 0,01 %). Ако се ове вредности повећају, треба променити употребу материјала или прилагодити поступак заваривања. Користи специјалне анализе као што је рендгенска флуоресцентна анализа (XRF) и придржавај се препорука произвођача за одговарајуће материјале.