Избегавање кртости од нагризања
Избегавање кртости од нагризања је спречавање уноса водоника у високочврсте челике током процеса нагризања, како би се избегле прслине услед кртости. У ту сврху користе се одговарајући инхибитори.
Физичко-хемијски механизам дејства
Водоник може да се унесе у високочврсте челике током процеса нагризања, што доводи до кртости. То се дешава дифузијом молекула водоника у металну решетку. Инхибитори спречавају тај унос тако што формирају заштитни слој или смањују брзину дифузије.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Кртост доводи до стварања прслина под оптерећењем и може знатно да скрати радни век компоненти. Високочврсти челици као што су мартензитни или аустенитни посебно су подложни уносу водоника и кртости.
Радионичка пракса и упутства за поступање
Да би се обезбедило избегавање кртости од нагризања, морају да се користе одговарајући инхибитори. То могу да буду хемијска једињења као што су амонијак или органске аминокиселине. Концентрација инхибитора и трајање процеса нагризања морају строго да се поштују. Регулација температуре и притиска у раствору за нагризање је такође кључна. Код високочврстих челика увек треба спровести анализу водоника како би се осигурало да није дошло до кртости.