Афинитет према хрому
Афинитет према хрому описује јаку везу хрома са кисеоником и угљеником. То доводи до стабилних оксидних слојева на површини и стварања карбида у унутрашњости, што повећава тврдоћу и отпорност на корозију.
Физичко-хемијски механизам дејства
Хром има висок афинитет према кисеонику и угљенику. Под нормалним условима, на површини формира танак, стабилизован оксидни слој који спречава корозију. У унутрашњости материјала, хром реагује са угљеником градећи карбиде, који повећавају тврдоћу.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Висок афинитет хрома може да изазове проблеме ако материјал није правилно заварен. При пребрзом хлађењу настаје стакласто тврд мартензит, што повећава тврдоћу, али и смањује отпорност на лом. При преспором хлађењу формира се груба структура зрна, што смањује жилавост и способност деформације при брзини. Додатно, корозија може да опстане или се чак погорша ако се оксидни слој не формира у потпуности.
Радионичка пракса и упутства за поступање
Да би се афинитет хрома оптимално искористио, важно је да се материјал при заваривању третира у заштићеној средини или под заштитним гасом (као што је аргон). Кораци хлађења морају бити контролисани: пребрзо хлађење може довести до стакласто тврдог мартензита (t8/5 < 5 s), док преспоро хлађење доводи до грубе структуре зрна и смањене жилавости (t8/5 > 25 s). Шав треба добро очистити након процеса како би се осигурало да корозија не опстане.