Стварање хром-карбида
Хемијско везивање хрома и угљеника на повишеним температурама, чиме се хром извлачи из матрице. То може довести до локалне склоности ка корозији на границама зрна ако легирање није довољно.
Стварање хром-карбида се дешава када је челик у критичном температурном опсегу и угљеник се веже са хромом на границама зрна. Тиме се хром извлачи из околине, и тачно тамо челик губи своју заштиту од корозије – то се зове разарање зрна или интеркристална корозија.
При заваривању је ризик посебно велик, јер зона под утицајем топлоте долази тачно у тај критични опсег. Ако не пазиш, касније ћеш добити пукотине или ће материјал да ти зарђа дуж граница зрна, иако је иначе нерђајући.
Значи, мораш да се побринеш да челик не остане предуго у критичном опсегу. То постижеш вођењем топлоте и хлађењем. Код танких лимова често помаже бакарна подлога или брзо хлађење, а код дебљих делова мораш да пазиш на температуру између пролаза. И ако имаш избор, узми челик са ниским садржајем угљеника или стабилизовани материјал – тада проблема немаш од самог почетка.