Ликвација при очвршћавању
Ликвација при очвршћавању је процес у коме одређени метали или легуре у течном стању кристалишу брже у чврсте кристале од других. То доводи до неједнаке величине кристала и може да доведе до порозности и смањења жилавости.
Физичко-хемијски механизам дејства
Ликвација при очвршћавању настаје када у течном металу купке за заваривање одређени елементи или легуре кристалишу брже у чврсте кристале од других. То је често последица различите растворљивости елемената у течном и чврстом стању. На пример, неки елементи могу у течности јако да се распореде на одређеним странама кристала, што повећава привлачну силу за нове атомске језгре и повећава брзину раста кристала.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Ликвација при очвршћавању може да доведе до неједнаке величине кристала и неправилне структуре, што затим доводи до порозности и смањења жилавости у купки за заваривање. Te поре могу знатно да ослабе механичку чврстоћу шава и доведу до прслина или топлих прслина. Поред тога, неједнака брзина раста кристала може да доведе до напона у структури, што повећава ризик од лома.
Радионица и упутства за поступање
Да би се ликвација при очвршћавању свела на минимум, важно је контролисати процес топљења тако да сви елементи кристалишу истовремено и равномерно. То се може постићи избором одговарајуће легуре за заваривање, правилном контролом температуре и применом одговарајућих средстава за дезоксидацију. Пример је употреба силицијума као средства за дезоксидацију, који везује кисеоник и истовремено регулише брзину раста кристала. Такође је важно осигурати да процес топљења буде довољно спор да омогући хомогено формирање кристала, али не толико спор да дође до порозности.