Заробљавање гаса
Заробљавање гаса је улазак гасова у заварени метал током хлађења. Ti гасови могу се растворити при загревању и бити заробљени као поре при хлађењу, што смањује пресек и нарушава механичке особине.
Физичко-хемијски механизам дејства
Гасови попут кисеоника или азота могу се растворити у шаву током загревања. Приликом хлађења ови гасови се поново кондензују и стварају поре. Ови процеси су посебно вероватни на високим температурама и при дугом хлађењу.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Заробљени гас доводи до смањења попречног пресека шава, што погоршава механичке особине као што су чврстоћа и жилавост. Поре могу послужити и као места настанка прслина и продужити век компоненти. Осим тога, притисак гаса може деловати на шав, што може довести до деформација или чак до слома.
Радионица и упутства за поступање
Да би се заробљавање гаса свело на минимум, хлађење треба контролисано и брзо. То се може постићи употребом расхладне воде или специјалних расхладних гасова. Шав не треба хладити превише споро, да би се спречио раст пора. Препоручљиво је време хлађења између 10 и 30 sекунди, зависно од врсте челика и поступка заваривања.