Тврдоћа
Тврдоћа је отпор материјала на продирање другог тела. Код челика се најчешће мери у HRC (Роквел) или HB (Бринел). Тврдоћа настаје од угљеника плус термичке обраде (каљење + попуштање).
Физичко-хемијски механизам дејства
Тврдоћа није ништа друго до отпор према телу које хоће да се утисне. При мерењу се управо то ради: Роквел утискује дијамантски конус и даје HRC, Бринел користи куглу за HB, Викерс дијамантску пирамиду за HV. У челику тврдоћа долази од тога што при угљеник остаје заробљен у решетки и напреже је. То је . Томе се придружују тврди , који седе у мекшој структури као шљунак у бетону. Без угљеника нема тврдоће, можеш да гасиш док вода не прокључа.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Тврдоћа и иду једно против другог. Што је тврђе, то је кртије, увек. При заваривању тврдоћа није пожељна, али се добија: као врх тврдоће у . У пракси се вредност око 350 HV тамо сматра границом од које постаје непријатно. Обрнуто, превише мекано је једнако лоше. Омекшала зона попушта под оптерећењем, а на алату се сечиво једноставно утисне.
Радионичка пракса и упутства за поступање
Мери, не процењуј. За брзи тест довољна је турпија: ако хвата, челик је мекан; ако клизне, тврд је. За бројеве које можеш да запишеш, узми апарат за испитивање тврдоће и мери поред шава, не у средини. Ако је постало превише тврдо, помаже или . И увек питај која скала је у питању. HRC, HB и HV не могу да се прерачунају у глави, а ко то ипак чини, говори о бројевима којих нема.