Каљење

При каљењу загреваш челик потпуно до аустенитне температуре, док не постане прогрејан и немагнетичан. Затим га муњевито гасиш у води или уљу да би се створио мартензит. То чини материјал тврдим, али и кртим и склоним прскотинама.

Ако претераш с тврдоћом, део ће ти пући, ако остане премекан, сечиво неће држати. При заваривању је велики ризик да околне топлотно утицане зоне неконтролисано отврдну и добију прскотине.

У пракси то значи: загревај чисто и равномерно, затим брзо и потпуно угаси. Ако је превише крто, после каљења мораш попустити да би смањио напоне и вратио мало жилавости.