Инхибирано киселинско чишћење
Инхибирано киселинско чишћење је хемијски поступак чишћења у коме се металне површине чисте у киселим растворима, док специјална органска једињења спречавају адсорпцију на активираним катодним или анодним местима. То снажно смањује неконтролисани напад на основни метал.
Физичко-хемијски механизам дејства
Инхибирано киселинско чишћење користи киселе растворе за чишћење металних површина. При томе се специјална органска једињења (инхибитори) адсорбују на активираним катодним или анодним местима површине. Ове адсорпције спречавају директан контакт метала са киселим медијумом, што потискује неконтролисани напад на основни метал.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Без инхибитора, контакт метала и киселог раствора за чишћење може довести до јаке корозије која оштећује површину и нарушава квалитет шава. Употребом инхибитора та корозија се смањује, што обезбеђује чистију и стабилнију металну површину.
Радионичка пракса и упутства за рад
Користи специјална органска једињења у киселим растворима за инхибирано киселинско чишћење. Увери се да је концентрација инхибитора исправна (обично 0,1 до 1 %). Време чишћења треба да буде између 5 и 30 mинута, зависно од врсте метала и жељеног степена чистоће. Након чишћења површина мора добро да се осуши како би се створила чиста основа за заваривање.