Инокулисан
Инокулација је поступак рафинације при коме вештачки унете клице стварају центре кристализације и уситњавају структуру. То спречава неконтролисан раст грубог зрна и побољшава механичке особине.
Физичко-хемијски механизам дејства
Инокулација се односи на процес у коме се вештачки унете клице (често метали или полупроводнички елементи) додају у растопљени базен. Ове клице стварају центре кристализације и покрећу очвршћавање на одређеним местима. Тиме структура материјала постаје финија и равномернија.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Инокулисани материјал има побољшане механичке особине као што су већа чврстоћа, жилавост и обрадивост. Мање је склон прслинама и стварању пора. Међутим, инокулација може да не успе ако се материјал не третира правилно (нпр. превисока температура или погрешно време). То доводи до неконтролисаног раста грубог зрна и лоших механичких особина.
Радионица и упутства за поступање
Да би се инокулација успешно спровела, морају се поштовати следећи кораци:
1. Припреми клице: Припреми клице (нпр. силицијум или алуминијум) у правом облику и величини.
2. Темперирај растопљени базен: Доведи растопљени базен на исправну температуру да би се клице раствориле.
3. Убаци клице: Стави клице у растопљени базен и добро промешај.
4. Топи и хлади: Пусти материјал да се истопи, а затим га контролисано хлади да би се постигла жељена структура.