Максимална тврдоћа у зони утицаја топлоте

Рачунска или експериментална вредност за процену склоности ка очвршћавању и опасности од кртог лома у завареној компоненти. Она је директно повезана са еквивалентом угљеника и брзином хлађења.

Максимална тврдоћа у зони под утицајем топлоте настаје када се челик при заваривању јако загреје и затим брзо охлади. Што је већи садржај угљеника, зона је тврђа – а структура крућа. Ризик је тада стварање прслина, посебно ако је део под напоном или изложен ударима. Мораш дакле да успориш хлађење, на пример предгревањем или већим уносом топлоте. Тако спречаваш да зона постане претврда и да део пукне.

MetallurgieSchweißtechnik