Укључак оксида
Укључци оксида су чврста, неметална једињења кисеоника (нпр. Al₂O₃, СиО₂) која настају у растопљеном купатилу и остају заробљена у очврслом шаву. Делују као унутрашњи зарези: ремете ток сила, смањују жилавост и могу довести до прслина.
Физичко-хемијски механизам дејства
Оксидни укључци настају када кисеоник у шљаци реагује са елементима као што су алуминијум, силицијум, манган или титан. Овом реакцијом настају чврсте честице оксида. Нормално, ове честице излазе на површину као шљака. Ако се растоп нагло стегне или се шљака не уклони у потпуности, честице остају заробљене у шаву. Оне су крте и имају другачије топлотно ширење од челика. Због тога настају напонски врхови на границама честица.
Металуршки значај и ризици код заваривања
Оксидни укључци делују као унутрашњи зарези. Смањују жилавост и динамичку издржљивост завареног шава. При динамичком оптерећењу од ових укључака могу да крену прслине. Посебно су опасни линијски или површински укључци, јер слабе пресек. У високочврстим челицима оксидни укључци могу да доведу до кртих ломова. Такође опада и отпорност на корозију, јер укључци стварају тачке напада за локалну корозију.
Радионичка пракса и упутства за рад
Избегни оксидне укључке чистим ивицама шава: темељно уклони рђу, котловски камен, масноћу и боју брушењем или четкањем. Користи одговарајући заштитни гас са довољним протоком (нпр. аргон или мешани гас, 10–15 л/min) да спречиш продор кисеоника. Води електроду или жицу равномерно, да шљака може да исплива. Код вишепролазног заваривања уклони шљаку после сваког пролаза у потпуности чекићем за шљаку и жичаном четком. Држи температуру предгревања и температуру међупролаза у прописаном опсегу, да избегнеш пребрзо стврдњавање. После заваривања контролиши шав визуелно и методама без разарања на укључке.