Парисов закон

Физичко-хемијски механизам дејства

На врху прслине при свакој промени оптерећења настаје мала пластична зона. Прслина се отвара и затвара, при чему расте за сићушни износ. Парисов закон описује овај процес формулом: да/дН = C * (ΔК)^м. ΔК је разлика између максималног и минималног фактора интензитета напона. У двоструко логаритамском приказу добија се права линија. Нагиб м код челика је најчешће између 2 и 4. Испод граничне вредности ΔК_тх прслина практично не расте.

Металуршки значај и ризици при заваривању

Заварени спојеви скоро увек садрже мале грешке: поре, укључке шљаке, грешке спајања. Оне делују као засеци. Поред тога, заостали напони од заваривања стварају затезне напоне који држе прслину отвореном. Због тога опада гранична вредност ΔК_тх, а раст прслине почиње раније. Ефекат зареза на завареном споју повећава локални напон, а тиме и ΔК. Ако се раст занемари, мала грешка може постати критична прслина и изненада довести до лома.

Радионичка пракса и упутства за поступање

Одреди почетну величину прслине недеструктивним испитивањем: ултразвук (UT) или магнетне честице (MT). Процени ΔК преко анализе напона или табела. Израчунај животни век интеграцијом да/дН од почетне до критичне величине прслине. Типична гранична вредност за челик: ΔК_тх ≈ 5–6 MPa√м (при Р = 0,1). Ако је ΔК испод граничне вредности, прслина не расте. Смањи ΔК мањим осцилацијама напона, бољом геометријом споја (брушење прелаза споја, TIG накнадна обрада) и тлачним заосталим напонима (нпр. поступак чекићања). Одреди интервале испитивања прорачунски, а не произвољно. Интервали морају бити краћи од времена у којем препознатљива прслина нарасте до критичне величине. Константе материјала: за конструкциони челик м ≈ 3, C се у зависности од јединица креће у опсегу 10^-11 до 10^-13 (при да/дН у м/циклус, ΔК у MPa√м). Користи само вредности из проверених извора.