Методе испитивања пасивације
Методе испитивања пасивације проверавају ефикасност слојева пасивације помоћу хемијских индикатора или електрохемијских мерења. Потврђују површину отпорну на корозију.
Физичко-хемијски механизам дејства
Методе испитивања пасивације мере отпорност површине на корозију тако што прате размену електрона између метала и околине. Хемијски индикатори променом боје или пХ вредности показују да ли је пасивација успешна. Електрохемијска мерења мере електрохемијски потенцијал материјала да би се квантификовала његова отпорност на корозију.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Неуспешна пасивација може довести до повећане корозије, а тиме и до прслина или хабања делова. Испитивање обезбеђује да је површина после заваривања правилно пасивирана, да би се продужио њен радни век.
Радионичка пракса и упутства за рад
Користи хемијске индикаторе као што су плочице са пХ папиром или електрохемијске мераче за испитивање. После заваривања остави делове најмање 24 sати да се пасивирају пре него што почнеш са испитивањем. Ако пасивација није успела, мораш материјал поново пасивирати и поново испитати.