Деградација пасивног слоја
Деградација пасивног слоја је губитак заштитног оксидног слоја на пасивирајућим металима услед хемијских напада или механичког оптерећења, што реактивира основни материјал и појачава разарање.
Физичко-хемијски механизам дејства
Деградација пасивног слоја јавља се на металима који могу да се пасивирају, као што је челик. Тај слој се састоји од збијеног оксидног филма који штити материјал од корозије. Када се тај слој оштети хемијским нападима (нпр. хлороводонична киселина) или механичким оптерећењем (нпр. трење), основни материјал се поново активира и почиње да кородира.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Деградација пасивног слоја повећава склоност материјала ка корозији. То може да доведе до прслина, деформација и смањеног радног века. У шлајазни заваривања материјал може брзо да кородира ако оксидни слој није заштићен, што доводи до непотпуних спојева шавова или чак до прожимања металног зида.
Радионичка пракса и упутства за поступање
Да би се избегла деградација пасивног слоја, треба предузети следеће мере:
• Користи чисте материјале за заваривање и алат.
• Држи шљаку сувом и заштити је од хемијских напада.
• Примени пасивирајући третман (нпр. хромирање) на метал пре заваривања.
• Хлади шав полако да би се пасивни слој обновио.