Уништење пасивног слоја
Уништење заштитног оксидног слоја на корозионо отпорним металима хемијским или механичким утицајима доводи до тачкасте и пукотинске корозије.
Физичко-хемијски механизам дејства
Пасивни слој је танак, стабилизован слој на површини метала отпорних на корозију као што су челик или никл. Настаје реакцијом метала са кисеоником и воденом паром из ваздуха. Када се овај слој уништи хемијским (нпр. хлороводонична киселина) или механичким утицајима (нпр. механички стрес), основни метал може поново да кородира.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Уништење пасивног слоја може довести до повећане осетљивости на корозију. Питтинг и корозија у пукотинама могу изазвати прслине и хабање на деловима, што угрожава сигурност и животни век машина и конструкција. Посебно је опасно ако се пасивни слој при заваривању не успостави потпуно.
Радионичка пракса и упутства за поступање
Да би се заштитио пасивни слој и избегла места осетљива на корозију, треба предузети следеће мере:
• Користи исправне параметре заваривања (температура, време, притисак) и одговарајуће додатне материјале.
• Одржавај радионицу чистом и сувом да би избегао хемијске корозивне киселине.
• Примени методу пасивизације после заваривања, нпр. потапање у кисеонични лак или наношење пасивизирајућих премаза.