Ојачавање површине границе фаза
Очвршћавање на границама фаза повећава отпорност на пластичну деформацију преко кохерентних или делимично кохерентних граница између фаза које отежавају кретање дислокација. Ово је типично за двофазне легирне системе.
Физичко-хемијски механизам дејства
Очвршћавање на границама фаза настаје када се у металу различите фазе (нпр. кристална структура или хемијски састав) сударају. Ове границе могу бити кохерентне или делимично кохерентне и спречавају клизање дислокација унутар материјала. То доводи до повећања отпорности на пластичну деформацију.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Ово очвршћавање може при стварању шава довести до повећане тврдоће и смањене дуктилности, што повећава опасност од прслина. Посебно је овај ефекат јак у двофазним легирним системима као што су мартензитне или феритно-аустенитне структуре. Превисок садржај тврдоће може довести до тога да шав буде подложнији врућим прслинама и лому.
Радионичка пракса и упутства за поступање
Да би се очвршћавање на границама фаза свело на минимум, треба предузети следеће мере:
• Контрола времена топљења: Прекратко време топљења може довести до непотпуне деформације и повећане тврдоће.
• Регулација брзине хлађења: Брзо хлађење може створити кохерентне границе фаза, док споро хлађење ствара делимично кохерентне границе. Оптимална брзина хлађења зависи од конкретног метала и жељених својстава.
• Примена одговарајућих метода заваривања: Код јако очвршћујућих поступака заваривања као што су TIG или MIG, деформација и хлађење треба пажљиво контролисати да би се постигла равномерна расподела тврдоће.
• Обрада после заваривања: Обрада после заваривања као што је нормализација или побољшање може смањити тврдоћу и повећати дуктилност да би се избегла појава прслина.