Пластична зона
Уски појас непосредно испред врха прслине у којем је прекорачена граница развлачења материјала. Њена величина битно утиче на напонско стање и жилавост.
Када је прслина у радном комаду под оптерећењем, напон се нагомилава пред њеним врхом. Ако је материјал довољно жилав, ту се пластично деформише, врх прслине се заобљује и прслина захтева више енергије да би се даље ширила. Код високовршних челика је та деформациона зона мала, јер материјал једва попушта – прслина остаје оштра и брзо се шири крто.
При заваривању често погоршаш ствар: зона утицаја топлоте постаје тврда и крта, а због скупљања настају заостали напони који додатно „вуку“ прслину. Томе се придружује и водоник који структуру чини кртом. Резултат је мала, тврда зона која не може да заустави прслину.
У пракси то значи: узми материјал са добром жилавошћу, предгреј део да се не створи тврда структура и не дозволи да се шав после заваривања пребрзо охлади. Оштре ивице и зарезе мораш претходно лепо да избрусиш – сваки зарез је почетна тачка за прслину. Ако провериш тврдоћу и шав је претврд, помаже само једно: термичка обрада или промена параметара заваривања.