Несигурност испитивања и мерења
Несигурност испитивања и мерења показује колико резултати мерења при испитивању тврдоће могу да варирају. Узима у обзир факторе као што су машина, испитивач и узорак.
Физичко-хемијски механизам дејства
Испитна и мерна несигурност описује максимално одступање вредности тврдоће од идеалне средње вредности. Ова несигурност настаје из различитих извора као што су нетачност машине, људске грешке при извођењу испитивања или неправилне особине узорка који се испитује.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Висока испитна и мерна несигурност може довести до погрешне класификације тврдоће. То може проузроковати да се материјал сматра неприхватљивим, иако стварно прелази специфициране границе тврдоће или обрнуто. То може довести до безбедносних проблема или нежељених трошкова у случају враћања.
Радионичка пракса и упутства за поступање
Да би се испитна и мерна несигурност свела на минимум, треба:
• Машину за испитивање тврдоће редовно калибрисати (нпр. сваких 6 mесеци).
• Испитивач редовно пролазити обуке како би одржао своје способности.
• Узорци морају бити довољно репрезентативни за цео радни предмет.
• Ако је потребно, извршити додатно испитивање тврдоће ради потврде резултата.