Испитивање тврдоће површинског слоја
Испитивање тврдоће површинског слоја проверава тврдоћу у спољном слоју каљених делова. Важно је за обезбеђење квалитета и избегавање прслина или разарања.
Физичко-хемијски механизам дејства
Испитивање тврдоће површинског слоја мери тврдоћу у спољном слоју дела који је каљен термичким или хемијским методама. Тај слој има већу тврдоћу од језгра и штити га од хабања и прслина.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Ако површински слој нема тврдоћу или је она недовољна, део може постати склон хабању и прслинама. Превише танак тврди слој не пружа довољну заштиту, док превише дебео слој може довести до високог притиска који оштећује делове.
Радионичка пракса и упутства за поступање
За испитивање тврдоће површинског слоја користи се уређај за мерење тврдоће по дубини. Мерење треба спровести на површини дела, а не у шаву. Типичан циљ је тврдоћа од најмање 60 HRC за јако оптерећене делове. По потреби површински слој може да се ојача нитрирањем или индукционим каљењем.