Аналитика заосталих гасова
Испитна метода за квантитативно одређивање садржаја растворених гасова као што су водоник, азот и кисеоник у металу помоћу топле екстракције са носећим гасом. Служи за контролу квалитета материјала погодних за заваривање.
Анализа заосталих гасова значи: истопиш или загрејеш узорак са радног комада и видиш који гасови се налазе унутра. Углавном се ради о водонику, азоту и кисеонику.
Водоник је класика – ако га има превише, после заваривања добијеш прслине у материјалу. Азот и кисеоник такође кваре структуру ако их има превише.
Ставиш узорак у такав мерни уређај, он га загрева и хвата гасове који излазе. Вредности онда упоредиш са оним што је дозвољено за твој материјал. Ако си преко, мораш пре заваривања да радиш чистије или да другачије припремиш материјал.