Активност заосталог угљеника
Активност заосталог угљеника је удео слободних атома угљеника у металу који су на располагању за процесе дифузије и фазне трансформације. Висока активност може довести до повећане жилавости и побољшаних механичких својстава.
Физичко-хемијски механизам дејства
Активност заосталог угљеника односи се на број слободних атома угљеника у металној матрици који нису везани и стога су на располагању за хемијске реакције као што су дифузија или фазне трансформације. Ti атоми могу да се крећу и стварају нове везе, што утиче на механичка својства материјала.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Висока активност заосталог угљеника може довести до повећане жилавости и побољшаних механичких својстава, посебно у високотемпературним подручјима. Међутим, може довести и до повећане опасности при фазним трансформацијама као што је формирање мартензита, што може довести до подручја шава склоних прслинама. Важно је контролисати активност заосталог угљеника у материјалу како би се постигла оптимална равнотежа између жилавости и отпорности на прслине.
Радионичка пракса и упутства за поступање
Да би се контролисала активност заосталог угљеника, при заваривању се морају поштовати специфичне температуре и времена. На пример, при формирању мартензита треба применити хладан метод хлађења (t8/5 < 5 s) како би се избегло стварање стакласто тврдих фаза. Код крутих челика са високом активношћу заосталог угљеника важно је обезбедити контролисано хлађење водом или другим средствима за хлађење.