Афинитет према кисеонику
Афинитет према кисеонику је термодинамичка тежња метала да реагује са кисеоником и ствара стабилне оксиде. То при заваривању захтева употребу дезоксиданата да би се спречила порозност.
Физичко-хемијски механизам дејства
Метали имају одређену привлачну силу према кисеонику, која је одређена њиховим хемијским једињењима и електронском структуром. Овај афинитет доводи до тога да металли у присуству кисеоника желе да формирају оксиде.
Металуршки значај и ризици при заваривању
При заваривању, метали могу реаговати са ослобођеним кисеоником из околине и формирати оксиде. Ови оксиди могу продрети у шав као поре, што смањује чврстоћу и механичку стабилност споја. Зато је кључно користити дезоксиданте да би се спречио приступ кисеоника металу.
Радионичка пракса и упутства за поступање
Да би се избегло стварање пора, обавезно треба поштовати следеће мере:
• Користи дезоксиданте као што су силицијум или цинк пре заваривања.
• Држи метал током заваривања даље од кисеоника, заваривањем у затвореном систему или са заштитном атмосфером.
• Увери се да су све површине чисте и без нечистоћа.