Губитак кисеоника оксидацијом у купки за заваривање
Кисеоник реагује у течном додатном материјалу са металима као што су никл и кобалт, што сагорева вредне додатке и ствара непожељне оксиде. То може да ослаби чврстоћу и отпорност на корозију.
Физичко-хемијски механизам дејства
У течном додатном материјалу растворени кисеоник реагује са металима као што су никл и кобалт. Te реакције могу да сагоре вредне додатке и створе непожељне оксиде као што су никл-оксид или кобалт-оксид.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Губитак кисеоника оксидацијом доводи до смањења вредних додатака, што слаби чврстоћу и отпорност на корозију шава. Такође, непожељни оксиди могу да изазову укључке који погоршавају структуру и подстичу прслине или стварање одломака.
Радионичка пракса и упутства
Да би смањио губитак кисеоника оксидацијом, важно је да користиш чист додатни материјал и да купку добро покријеш. Користи дезоксиданте као што су силицијум или калијум-хидроксид у течном додатном материјалу да вежу кисеоник. Пази и на правилну контролу температуре током заваривања да избегнеш непожељне реакције.