Испитивање ударним савијањем
Испитивање ударним савијањем проверава жилавост и склоност материјала ка кртом лому ударним оптерећењем зарезаног узорка. Апсорбована ударна енергија показује колико се материјал одупире прслинама.
Физичко-хемијски механизам дејства
Материјал се у облику зарезаног узорка излаже наглом ударном оптерећењу. Енергија удараца претвара се у механички рад који материјал прима и обрађује. Што више рада материјал апсорбује, то је отпорнији на прслине.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Превише мекан или крут челик може лако попустити при наглим ударним оптерећењима. Испитивање ударним савијањем помаже да се одреди склоност ка крутом лому и осигура да материјал има довољну жилавост. Ако је отпорност на прслине прениска, у радионици може доћи до наглих ломова.
Радионичка пракса и упутства за поступање
За испитивање ударним савијањем користи се зарезани узорак одређене масе и одређеног пречника. Узорак се нагло оптерећује чекићем или механичким уређајем док не пукне. Бележи се број удараца или укупна ударна енергија. Отпорност на прслине од најмање 10 kNм уобичајена је за многе врсте челика. При нижој вредности материјал би можда требало обогатити или изабрати другу, јачу варијанту.