Заштитно жарење

Кад жариш под заштитним гасом, ствар је у томе да врућа површина не дође у контакт са кисеоником. Иначе се ствара оксидна скрама коју после мораш мукотрпно да скидаш. Заштитни гас, најчешће азот или аргон, потискује ваздух и држи површину чистом, док се структура опушта и напони од заваривања ослобађају.

Али пази са заштитним гасом: водоник у њему може код погрешног челика да доведе до водоничне кртости и прслина, а гасови са угљен-диоксидом могу да разугљенишу или наухљенишу ивршну зону. То ти поквари тврдоћу и чини шав склоним прслинама. Зато у нормалним условима узми чист азот или аргон и добро испири пећ пре него што је загрејеш.