Погодност за заваривање
Способност заваривања материјала односи се на његову способност да се стабилно и сигурно споји. Обухвата жилавост, чврстоћу, отпорност на корозију и термичку стабилност.
Физичко-хемијски механизам дејства
Способност заваривања материјала произлази из његовог хемијског састава и начина на који су његови атоми распоређени. Добар материјал за заваривање не сме бити ни превише тврд ни превише мекан, да би се омогућио хомоген спој. Хемијска компатибилност између материјала и средства за заштиту при заваривању је одлучујућа за трајност споја.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Лоше подобан материјал може довести до недовољне жилавости, чврстоће или склоности корозији. То може довести до прслина, хабања и дугорочне рањивости шава. Неисправна способност заваривања такође може довести до тога да спој не остане стабилан на високим температурама.
Радионичка пракса и упутства за поступање
При избору материјала за одређени заварени спој одлучујуће је узети у обзир специфичне захтеве и услове околине. На пример, материјал са високом отпорношћу на корозију треба изабрати када је спој изложен влажној или сланој средини. Шав такође мора остати стабилан под механичким оптерећењима, зато је довољна жилавост неопходна.