степен базности прашка за заваривање
Степен базности прашка за заваривање показује однос базних и киселих оксида у прашку. Висок степен базности значи више везаног кисеоника и мање водоника, што доводи до смањења пора и побољшане чврстоће.
Физичко-хемијски механизам дејства
Степен базности прашка за заваривање мери однос између базних (нпр. силицијум-диоксид) и киселих (нпр. калијум-хидроксид) оксида у прашку. Висок степен базности значи да се више кисеоника везује и мање водоника ослобађа.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Превисок степен базности може довести до претераног везивања кисеоника, што изазива порозност и малу чврстоћу шава. Пренизак степен базности може ослободити превише водоника, што може довести до врућих прслина и деформација.
Радионица и упутства за рад
За тврде челике (нпр. мартензит) са високим захтевом за чврстоћу изабери прашак са степеном базности од 1,5 до 2,0. За меке челике (нпр. аустенит) са малом чврстоћом и великом жељом за обликовањем користи прашак са степеном базности од 0,8 до 1,2. Увек пази на исправну количину прашка и прави поступак заваривања.