Статичко испитивање тврдоће
Статичко испитивање тврдоће мери чврстоћу материјала континуираним деловањем оптерећења, без удара или импулса. Изводи се методама као што су Бринел, Викерс и Роквел.
Физичко-хемијски механизам дејства
Статичко испитивање тврдоће односи се на поступке код којих се на материјал који се испитује примењује континуирано оптерећење. То може бити ударцем или наглим оптерећењем (динамички поступци испитивања) или континуираним деловањем силе (статички поступци испитивања). Најпознатије статичке методе испитивања тврдоће су Бринелл, Вицкерс и Роцквелл.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Тврдоћа материјала је важан фактор за његове механичке особине као што су жилавост и деформабилност. Превисока тврдоћа може довести до ломова или прслина, док прениска тврдоћа чини материјал деформабилним. Код шава за заваривање од пресудне је важности обезбедити праву тврдоћу да би се успоставила стабилна и сигурна веза.
Радионичка пракса и упутства за рад
За испитивање статичке тврдоће материјала користи се посебан уређај за испитивање. Код Бринелл-овог испитивања тешки челични куглични утискивач притиска се на материјал и мери се величина насталог удубљења. Код Вицкерс-овог испитивања користи се пирамидално тело за утискивање, а код Роцквелл-овог испитивања ставља се посебно оптерећење на материјал и мери се дубина трага утискивања. Резултати се дају у бројевима тврдоће (нпр. HB за Бринелл, HV за Вицкерс, HR за Роцквелл).