Азотна порозност при заваривању
Азотна порозност настаје када је заштитни гас или прашак недовољан, па не одводи кисеоник из шава. Без те заштите ствара се кисеоник у порама.
Физичко-хемијски механизам дејства
Азотна порозност се јавља када се током заваривања не користи довољно заштитног гаса или прашка. Ta средства одводе кисеоник из шава и тако спречавају стварање пора.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Када нема заштитног гаса, ствара се кисеоник у течном шаву, што доводи до порозности. Te поре могу јако да смање чврстоћу и механичке особине шава и доводе до ниског нивоа поузданости споја.
Радионица и упутства за рад
Да би се избегла азотна порозност, током заваривања мора да се користи довољна количина заштитног гаса или прашка. Код тврдих челика као што је 1.0472 (X6CrNi18-9) потребан је садржај кисеоника испод 5 ппм. Количина и време примене зависе од материјала и технике заваривања, али уопштено код тврдих челика треба користити најмање 20 литара на kg шава.