Жилавост
Жилавост је способност материјала да апсорбује ударну енергију без лома. Она је супротност тврдоћи: што је челик тврђи, то је кртији — што је жилавији, то је мекши.
Физичко-хемијски механизам дејства
Жилав значи: материјал прими ударац, савија се и не пуца. Енергију улаже у деформацију, уместо да је претвори у прслину. То се проверава у , где клатно пробија зарезан епрувету и мери се колико је рада за то било потребно. Жилавим га чини фино зрно, побољшана структура и чист челик без много нечистоћа. Крутим га чини грубо зрно и све што као укључак лежи у структури.
Металуршки значај и ризици при заваривању
Жилавост зависи од температуре. Испод исти челик који лети попушта, зими пуца као стакло. Зато заваривање на мразу у отвореној хали није безазлено. Зона грубог зрна у је најслабија тачка жилавости на целом делу, а заробљени водоник не помаже. Сваки зарез скупља напон и од жилавог материјала прави онај који пуца на први ударац.
Радионичка пракса и упутства за рад
Превоје шава избрусити, не остављати их. Места паљења и честице прскања не спадају поред шава, то су све мали зарези. Попречно на правац затезања се не бруси. По хладноћи претходно загрејати, иако материјалу то заправо не треба. Где се траже и тврдоћа и жилавост, компромис се подешава , а на тврдом основном материјалу полаже се жилав испод.